Мирослав Мика Антић био је чувени песник. Рођен је у Мокрину 14. марта 1932. године. Родитељи Мике Антића звали су се Ненко и Меланија Антић. Ненко Антић (пре Антов) је син Николе и Христине Антов.
Ненко Антов је побегао из Босилеграда не само због политичких, већ и због породичних разлога. Никола Антов је био алкохоличар и након смрти мајке Христине, ништа више није задржавало Ненка, закопао је своје детињство, побегао је у Вршцу и променио је своје презиме. Једина особа из завичаја с којом је остао у блиској вези била је рођака Драганка, која је живела у селу Божица.
Мика Антић је касније посетио Босилеград, тражећи родну кућу својих предака. Купио је педесет свећа и запалио их на гробу Ненковог оца Николе. Био је сумрак и неко је пријавио пожар на гробљу. Мику су привели у полицијску станицу на разговор. Када су схватили да ту нема ни трага од политички мотивисане провокације, пустили су напитог песника, уз молбу да крене кући тек када се отрезни.
О свим детаљима из живота Мике Антића, његових веза са Босилеградом, говори Немања Ротар у књизи „Сутрадан после детињства„.
Народна библиотека“Христо Ботев“ поседује примерак ове књиге, тако да је препоручујемо свима заинтересованима. Ова књига веома добро описује песничево Босилеградско порекло, тако да слободно можемо тврдити, да је Мирослав Миkа Антић један од Босилеградских великана књижевности.