Ове године, 18. априла, Народна библиотека „Христо Ботев“ обележава 28 година од оснивања као самосталне установе.
Библиотека Културног центра је Одлуком СО Босилеград број 06-133/97 регистрована 18. априла 1997. године као Народна библиотека „Босилеград“, а 5. фебруара 2002. године добила је назив „Христо Ботев“. Библиотека већ 28 година функционише као самостална установа.
Наследник је читалишта „Развитие“, које је отворено пре 114 година, 1911. године.
Овом приликом Народна библиотека ће 16. априла у 16.00 часова наградити своје редовне читаоце који су били најактивнији у протеклој 2024. години, као и оне ученике који су несебично допринели реализацији културних активности библиотеке у 2024. години.
Читалиште „Развитие“ у Босилеграду је отворено 1911. године, а оснивач овог читалишта је Евтим Сарчаџијев. Глумац и режисер, господин Сарчаџијев, рођен у Ћустендилу, осим што је организовао и руководио позоришну делатност у читалишту „Братство” у свом родном граду, заједно са нашим чувеним суграђанином Јорданом Захаријевим, развијао је позоришну делатност у читалишту у Босилеграду. Касније и сам Јордан Захаријев постаје управник овог читалишта и тад оно доживљава свој највећи успех и шири своју делатност и на библиотекарство. Међутим, у мају 1917. читалиште је спаљено до темеља и обновљено је тек 1942. да би радила до краја Другог светског рата.
После затварања читалишта библиотечка делатност у Босилеграду замире. До 1966. године у општини не постоји установа која се бави библиотечком делатношћу. Изузетак представља једна књижара која се осим продајом уџбеника бавила и изнајмљивањем књига. Ова књижара је до 1945. године била у приватном власништву, а затим је национализована.
Године 1966. је формирана Библиотека Културно-просветне заједнице, смештена у приватну кућу. У фонду ове библиотеке налазило се само 1.222 књига. Следеће године, библиотека је премештена у монтажну бараку, где ради осам година. Током 1974. године у Босилеграду почиње изградња данашње зграде Дома културе, у којој је од наредне године смештена и градска библиотека као део Центра културе. Библиотеци је тада за смештај фонда и читаоницу додељен простор површине 120 m² површине.
Књижни фонд Библиотеке Центра за културу непрестано и значајно је увећаван и тематски обогаћиван. У њему се 1975. године налазило око 12.000 књига, а Библиотека је имала огранке у месним заједницама Бистар, Горња Лисина, Горња и Доња Љубата, у којима се налазило још 13.000 књига. Према томе, Библиотека је те године располагала фондом који је био за 24.780 јединица већи него 1966. године, а број читалаца је достигао 2000. Године 1982. Библиотека је позајмила корисницима више од 13.500 књига.
Библиотека Културног центра је Одлуком СО Босилеград број 06-133/97 регистрована 18. априла 1997. године као Народна библиотека „Босилеград“, а 5. фебруара 2002. године добила је назив „Христо Ботев“. Библиотека већ 28 година функционише као самостална установа. Спада у врсту јавних библиотека, а њена делатност је усмерена на општеобразовне, информативне и задовољавање културних потреба грађана, као и на очување културних вредности општине Босилеград. Библиотека има пет огранака у већим месним заједницама Горња Љубата, Доња Љубата, Горња Лисина, Бистар, а средином 2013. године отворен је огранак и у селу Рајчиловци.
Библиотека данас има преко 42.000 књига, од којих је преко 34.000 на српском и преко 7.000 на бугарском језику.
Број регистрованих читалаца из године у годину се смањује. Ово је првенствено последица смањеног интересовања ученика основних и средњих школа, односно њихових наставника да стимулишу своје ученике. Библиотека ће у наредном периоду предузети све потребне мере да повећа своју читалачку публику.
Срећан рођендан нашој библиотеци!
