У просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“ почела је са радом дигитална читаоница, која представља резултат сарадње ове установе са Установом Центар културе „Босилеград“ реализацијом пројекта „Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“, а који финансира Општина Босилеград.
Почетком ове 2020. године почела је реализација пројекта Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“ у сарадњи Установе Центар културе „Босилеград“ и Народне библиотеке „Христо Ботев“. Пројекат финансира Општина Босилеград, која је препознала значај дигитализације у очувању и презентацији културног наслеђа нашег поднебља.
Дигитална читаоница у Народној библиотеци „Христо Ботев“ представља савремену дигиталну читаоницу за презентацију и претраживање дигиталног културног наслеђа развијена на бази ResCarta алата. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском и бугарском језику.
Дигитална читаоница обухвата за почетак 100 дигитализованих публикација из Завичајног фонда Народне библиотеке у најбољем TIFF формату и припадајућим им метаподацима у XML фомату, сортираних у следеће колекције:
- Књижевност – Поезија: 35 публикација
Обухвата збирке песама аутора рођених на територији Босилеграда - Књижевност – Проза: 22 публикације
Обухвата Приповедачку / наративну прозу аутора рођених на територији Босилеграда - Књижевност – Народна: 6 публикација
Обухвата збирке сабране народне књижевности (поезија и проза) са територије Босилеграда - Наука и знање о завичају: 20 публикација
Обухвата историјске, географске и друге изворе о Босилеграду и његовом становништву - Стара и ретка грађа и извори: 11 публикација
Обухвата стару и ретку библиотечку грађу и изворе о Босилеграду и његовом становништву - Остала грађа и извори: 6 публикација
Обухвата осталу грађу и изворе аутора рођених на територији Босилеграда
Дигитална читаоница обухвата 100 наслова од 45 аутора, односно укупно 15 482 страна.
Наслови који су дигитализовани изворно су 73 на бугарском, 23 на српском и 6 на македонском језику. По години издања, најстарија публикација у читаоници је из 1906. године, а најновија из 2019. године. По Универзалној децималној класификацији знања, највише наслова у читаоници припада групи за књижевност – 67 наслова и групи друштвених наука – 11 наслова. Највише аутора чији су наслови дигитализовани рођено је на територији Босилеградског Крајишта – 32 аутора, односно 82%, док је 7 рођено ван Босилеграда, односно 18% од укупног броја.
Највише дигитализованих наслова издато је на територији Републике Србије – 66%, затим у Републици Бугарској 25,5% и Републици Северној Македонији 8,5%. Од 66 наслова издатих у Републици Србији, само је 34 публикација издато у издаваштву „Братство“ у Нишу, што представља 51,5% од издатих у Србији или 34% од укупног броја дигитализованих наслова. У Републици Бугарској највише наслова издато је у Софији 64% од броја издатих у овој земљи или 16% од укупног броја дигитализованих наслова.
Предност дигиталне читаонице је универзална доступност информација и заштита културног наслеђа, која се физички у изворном облику налази у Завичајном фонду библиотеке. Помоћу дигиталне читаонице могуће је претраживање целокупног доступног фонда како по насловима, метаподацима, ауторима, идавачима, години издања, језику и колекцијама, тако и у самом тексту публикација, који је из пасивног претворен OCR-ом у активни „живи“ текст. Унесени појам у претраживачу, софтвер проналази у којим публикацијама се спомиње и где у самом тексту публикације. Тако, корисници дигиталне читаонице могу да траже потребне појмове и информације и није потребно да знају наслов публикације или име аутора.
Друга предност дигиталне читаонице је та, што Народна библиотека има могућност да поседује и презентује библиотечко-информациону грађу и изворе у дигиталном облику, које физички не поседује у Завичајном фонду, а односе се на наш завичај или су им аутори рођени на територији Босилеградског Крајишта.
Дигиталну читаоницу може користити шири круг корисника у просторијама Народне библиотеке „Христо Ботев“ у складу са Правилником ове установе.
Дигитална читаоница се користи офлајн у просторијама Библиотеке због пошотвања Закона о ауторским и сродним правима и њу могу да користе сви чланови библиотеке. Публикације аутора, са којима је потписан уговор о уступању одређених права за дигиталну презентацију њихових дела, биће представљени како преко дигиталне читаонице у Библиотеци, тако и у склопу Дигиталне библиотеке ове установе и биће доступни преко интернета.
Дигитална читаоница представља почетни корак стварања хибридне библиотеке и припремање за постепени прелазак у дигиталну током наредних процеса дигитализације.