Емануил Попдимитров је рођен у селу Грујинци, као шесто од 11 деце. О датуму његовог рођења било је доста полемика и у литератури се наводи датум 23. октобар 1885. године. Међутим, у крштеници №4 Софијске митрополије пише: „Даје се следећа Емануилу П. Димитрову, Бугарин, Православац, из села Грујинци, околија Босилеградска, потврда, да је рођен 14ог дана месеца Маја, 1886. године, од православних родитеља: Свештеник Димитар П. Захариев и његова законита супруга Кана П. Димитрова, оба из с.Грујинци. Двадесетог дана истог месеца и године, он је крштен по Источно-православном реду у цркви „Св.Петка“ у с.Грујинци, од Благовернаго свештеника Златана Коританова.“ Крштеница је издата 20. августа 1900. године.
Емануил Попдимитров био је прво ђак у с.Извор, а онда је завршио Педагошку школу у Ћустендилу 1904. године и био је учитељ у селима овог краја (Д. Лисина). Студирао је филозофију на Софијском универзитету до 1907. године, а затим уписује литературу у Монпелијеу, а завршава филозофију и литературу у Фрајбург, Швајцарска. Током 1913. године је радио као учитељ у Хаскову, а у периоду 1915-1918 током Првог светског рата је радио као преводилац у армији. Збирку песама Сан љубави (Сънят на любовта) је издао 1912. године, а 1921. је издао збирке Слободни стихови (Свободни стихове), Стихови и песме (Стихове и песни) и роман Пре олује (Пред буря), а 1935. је издао и збирку Јесењи пламенови (Есенни пламъци).
Умро је 23. маја 1943. године у 58. години живота. Његово име данас носи регионална библиотека у Ћустендилу.
