Јордан Захариев Харизанов је био учитељ, географ, етнограф, фолклориста и историчар, један од водећих истраживача и стручњака у Ћустендилском региону, као и дописни члан Бугарске академије наука (од 1937). Рођен је 3. марта 1877. у Босилеграду. Основну школу је похађао у родном месту, а педагошку је завршио 1895.г. у Ћустендилу. Две године је радио као учитељ у Ћустендилу. Године 1897. је примљен да на Историјско-филолошком факултету на Вишој школи у Софији. Студирао је у класи професора географије Анастаса Иширкова, а дипломирао је 1901.г. географију и педагогију.
Више од пола века одржавао је низ студија у Ћустендилском региону, који покрива 159 села са Ћустендилом. Његова књига „Ћустендилско Крајиште“ је прва студија насеља у Бугарској. Његова друга важнија дела су: „Упутство антропогеографске студије у Бугарској“ (1928), „Село Слокоштица“, „Каменица“ (1935), „Пијанец“ (1938), „Ћустендилска котлина“ (1963). Написао је велики број чланака. Учествовао је и у културном животу Ћустендила. Био је председник једног културно-уметничког удружења у читалишту „Братство“, као и глумац аматер, кустос Градског музеја поменутог места, и један од оснивача и први председник туристичког друштва „Осоговец“.
Умро је 8. маја 1965. у Ћустендилу. Године 2010. 10. маја, откривена је спомен плоча Јордану Захариеву на згради Општине Босилеград.
