Завичајна збирка Народне библиотеке у Босилеграду богатија је за три наслова, ауторке чији су корени из општине Босилеград.
Заинтересованим грађанима и корисницима на располагању су три њене збирке песама, а ускоо се очекује промоција четврте и то у нашој библиотеци.
Лоза Младенов – Павловић рођена је 1960. године од оца Александра и мајке Аске у селу Горња Лисина, општина Босилеград.
По завршеној основној школи наставља школовање у Сурдулици.
Ауторка је неколико збирки песама, посвећених њеном родном крају, породици и драгим особама.
Данас живи и ствара у Обреновцу.
Бели Голубе мој је прва збирка песама Лозе Павловић. Жал за рано преминулим оцем и братом показује њену повезаност са својом породицом, али и порука свекру, свекрви и родбини, као и комшијама показују да у њеном срцу има меса за све. Ту су цвеће, прице, природа око ње. Некада радост, а некада туга говоре о трнутном расположењу. Ове песме су настале у време када пандемија је харала светом. па и у њеном окружењу.
Да би се разумеле поруке песама Лозе Павловић, треба их пажљиво прочитати.
За неке од песама Лоза је добила захвалнице Књижевног удружења „Мика“ из Панчеца и Удружења „Поетозофи“.
Збирка „Живот је магија“ представља збирку необичне и несвакидашње поезије. Велики репертоар тема збуни читаоца на почетку читања, али убрзо се схвата да свака песма је извучена из свакодневнице живота. Њене песме се могу доживети и на основу њих стварати реалне слике. Ауторка је успела да кроз своје писање провуче лирску црту и тиме допринесе лепоти песме. Стихови Лозе Павловић нису накићени, нема превише филозофије, већ једноствни и схватљиви сваком читаоцу. Пише народски без много метафора, једноставно. Риме су тек негде наглашене. Ова збирка у себи носи наду и жудњу, радост и тугу, срећу и патњу, али нигде прекор и мржњу.
Збирка „Погледај роде завичај“ представља поезију проистеклу из срца и душе, истиноубивој, препуној јаких емоција. Њене песме су једноставне без стилских фигура али препуне божанствених слика које носи у свом сећању и несебично их дели са читаоцем. У њеним стиховима видљиво је да се преплићу мешавине осећања и мисли жене која у свом бићу носи и вуче властиту драму у драму свих народа на овим балканским просторима. Жал за родним крајем, родном кућом, преминулим родитељима, братом и временом које предходило овом које сада живи, много је јаче и упечатљивије од садашњости. Ова књига је написана из чисте потребе душе. Потребе да се нагомилане емоције и преживљени тренуци и нснови несебично поделе са читаоцем.
