Народна библиотека „Христо Ботев“ је маја месеца 2016. године објавила књигу „Насеља општине Босилеград – Географско-демографска истраживања“ на српском језику. Ова монографија на 1464 страница садржи податке за укупно 37 насеља у општини Босилеград, од којих 36 су сеоска и једно градско. Обрађено је 417 махала са 980 фотографија, 82 географских карата, 1281 графиконом и 888 табела. За израду ове монографије, поред сакупљања бројних података са терена, коришћено је 167 извора на бугарском, српском, македонском, грчком, чешком језику.
Монографија је штампана у 100 примерака, а главни спонзор издања је Општине Босилеград.
Књига се може наћи у библиотекама у Босилеграду, Судулици, Врању, Димитровграду, Београду, Новом Саду и Косовској Митровици. Монографију могу користити студенти географије, ученици, а бројне податке могу користити новинари и други аутори, који пишу о Босилеградском крају, јер ова монографији чини доступним бројне податке, које је тешко пронаћи у слободном приступу.
Kњига, између осталог, садржи и број становника и домаћинстава у периоду од 1570. до 2014. године, податке о миграцији становништва по махалама и фамилијама, податке о кућама, наталитету и морталитету. Садржи и информације о склопљеним и разведеним браковима у босилеградском крају, националној и верској структури становништва, занатима, пољопривреди, пошумљавању, привредној и административној структури. Такође су обрађени и подаци о храмовима у босилеградском крају, школама…
Кроз три главна дела, описана је природна и демографска карактеристика општине Босилеград.
У првом делу су описани природни услови и ресурси, на основу којих се развија општина, од географског положаја до биљног и животињског света. Наравно, за поједине делове географије, као што је геологија, климатологија, биологија, потребни су стручњаци, који би детаљније описали богатство Босилеграда. Кроз неколико страница, описане су планине, реке, потоци, живи свет, њихов развој кроз време и упоређење како је било пре једног века и данас.
У другом делу описан је демографски развој општине Босилеград, кроз различите одлике становништва од засељавања до данас, на основу различитих извора и статистичких података. На основу званичних пописа од 1880. до 2011. године, спроведених од државних статистичких завода Бугарске и Србије, дати су подаци о развоју броја становника, густине насељености, природног кретања становништва, броја домаћинстава и станова. Кроз структуру становништва описане су и различите институције, на основу којих се иста мења, као што је образовање, вера, економија. Ту су дати подаци о школама, црквама, привредним објектима. Привредни развој општине је представљен на нивоу насеља, у оквиру трећег дела.
У трећем делу детаљно су описана насеља општине, по свим принципима географије завичаја – од географског положаја до проблема у развоју. Детаљно су описани природни услови сваког насеља, порекло имена, планине, реке на истом принципу за свако насеље, због чега се неке тврдње понављају у опису сваког насеља – постанак и састав стена, климатске одлике, земљишта, биљни и животињски свет. Кроз развој становништва, на основу различитих археолошких налазишта, покушан је опис некадашњег становништва, а на основу истраживања Јордана Захариева, опис насељавања данашњег. Како су сва насеља општине Босилеград разбијеног типа, осим села Рајчиловци и града, покушан је опис свих махала – порекло њихових имена, положај, број становника и празних кућа. У опису насеља дати су и подаци, извучени из турских пописних дефтера из XVI века. То су први писани подаци о насељима данашње општине Босилеград, који углавном садрже висину пореза, који су плаћали житељи, али садрже и драгоцене податке о њима. На крају описа сваког насеља дат је њихов привредни развој и представљене су чињенице и подаци на основу пописа и извора. Како су миграције актуелан проблем ове општине, оне су постављене у сам центар овог истраживања. Од средине XX века до данас, некада густо насељено, Крајиште се нагло празни и исељава. Зато је потребно да се емиграциона кретања овог краја детаљно запишу, јер ће се ускоро заборавити ко је живео по овдашњим махалама и насељима. Код већина насеља, осим у селу Рајчиловци и граду, методика описа миграција је иста. Покушано је да се опишу последње генерицаје, које су живеле по махалама, с којима је дати дом затворен и где је отишло њихово потомство, односно, да се опишу генерације, које су отишле из овог краја, оставивши своје родитеље или неког брата да не би родно огњиште било празно, бар не у ближој будућности. На крају су исти подаци анализирани и представљени кроз графиконе.
Због малог тиража, Народна библиотека „Христо Ботев“ ће ову књигу, као и сва своја издања, учинити доступном преко свог дигиталног репозиторијума.
